حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُثْمَانَ الدِّمَشْقِيُّ أَبُو الْجُمَاهِرِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي ابْنَ مُحَمَّدٍ - عَنْ مُصْعَبِ بْنِ ثَابِتِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ عَامَ الْفَتْحِ سَجْدَةً فَسَجَدَ النَّاسُ كُلُّهُمْ مِنْهُمُ الرَّاكِبُ وَالسَّاجِدُ فِي الأَرْضِ حَتَّى إِنَّ الرَّاكِبَ لَيَسْجُدُ عَلَى يَدِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Усмон ад-Димашқий Абул-Жамоҳир ривоят қилди, бизга Абдулазиз — яъни Ибн Муҳаммад — ривоят қилди, у Мусъаб ибн Собит ибн Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам фатҳ йили бир саждани ўқидилар, одамларнинг барчаси сажда қилди, улардан отлиқ ҳам, ерда сажда қилувчи ҳам бор эди, ҳатто отлиқ қўлига сажда қилар эди.