حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، عَنْ حَيْوَةَ، - وَهُوَ ابْنُ شُرَيْحٍ - عَنْ أَبِي عَقِيلٍ، عَنِ ابْنِ عَمِّهِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ الْجُهَنِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَلَمْ يَذْكُرْ أَمْرَ الرِّعَايَةِ قَالَ عِنْدَ قَوْلِهِ " فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ " . ثُمَّ رَفَعَ بَصَرَهُ إِلَى السَّمَاءِ . فَقَالَ وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمَعْنَى حَدِيثِ مُعَاوِيَةَ .
Бизга Ҳусайн ибн Ийсо ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Язид ал-Муқриъ, Ҳайвадан — у ибн Шурайҳ — у Абу Ақилдан, у амакиваччасидан, у Уқба ибн Омир ал-Жуҳанийдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилди, лекин туя боқиш ишини зикр қилмади. У кишининг «таҳоратни чиройли қилди» деган сўзларида айтди: «Сўнг назарини осмонга кўтарди.» Сўнг айтди ва ҳадисни Муовия ҳадиси маъносида келтирди.