حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، أَخْبَرَنَا عِيسَى، ح وَحَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، أَخْبَرَنَا عِيسَى، - وَهَذَا لَفْظُ إِبْرَاهِيمَ - عَنْ ثَوْرٍ، عَنْ رَاشِدِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَامِرِ بْنِ لُحَىٍّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قُرْطٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ أَعْظَمَ الأَيَّامِ عِنْدَ اللَّهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى يَوْمُ النَّحْرِ ثُمَّ يَوْمُ الْقَرِّ " . قَالَ عِيسَى قَالَ ثَوْرٌ وَهُوَ الْيَوْمُ الثَّانِي . قَالَ وَقُرِّبَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَدَنَاتٌ خَمْسٌ أَوْ سِتٌّ فَطَفِقْنَ يَزْدَلِفْنَ إِلَيْهِ بِأَيَّتِهِنَّ يَبْدَأُ فَلَمَّا وَجَبَتْ جُنُوبُهَا - قَالَ فَتَكَلَّمَ بِكَلِمَةٍ خَفِيَّةٍ لَمْ أَفْهَمْهَا فَقُلْتُ مَا قَالَ - قَالَ " مَنْ شَاءَ اقْتَطَعَ " .
Бизга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий, унга Ийсо хабар берди. (ҳ) Бизга Мусаддад, унга Ийсо хабар берди — бу Иброҳимнинг лафзи — Саврдан, у Рошид ибн Саъддан, у Абдуллаҳ ибн Омир ибн Луҳаййдан, у Абдуллаҳ ибн Қуртдан, у Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У зот: «Аллаҳу табарака ва таоло ҳузурида кунларнинг энг улуғи наҳр (қурбонлик) кунидир, сўнгра қарр (минўда туриш) кунидир», дедилар. Ийсо деди: Савр деди: У иккинчи кундир. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга беш ёки олтита бадана (қурбонлик туяси) келтирилди, улар қайси биридан бошласалар деб у зотга яқинлаша бошладилар. Улар ёнбошларини ерга қўйганларида — у деди: У зот мен тушунмаган махфий бир сўз айтдилар, мен: «Нима дедилар?» дедим — у зот: «Ким хоҳласа, (гўштидан) кесиб олсин», дедилар.