حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي سَلَمَةُ بْنُ كُهَيْلٍ، عَنِ الْحَسَنِ الْعُرَنِيِّ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَدَّمَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةَ الْمُزْدَلِفَةِ أُغَيْلِمَةَ بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ عَلَى حُمُرَاتٍ فَجَعَلَ يَلْطَحُ أَفْخَاذَنَا وَيَقُولُ " أُبَيْنِيَّ لاَ تَرْمُوا الْجَمْرَةَ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ اللَّطْحُ الضَّرْبُ اللَّيِّنُ .
Бизга Муҳаммад ибн Касийр ривоят қилди, бизга Суфён хабар берди, у деди: Менга Салама ибн Куҳайл Ҳасан Уранийдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни — Абдулмутталиб болаларининг ёшларини — Муздалифа кечасида эшаклар устида олдинга юборди ва бизнинг сонларимизни аста уриб: «Эй ўғилчаларим, қуёш чиқмагунча жамратга тош отманглар» дерди. Абу Довуд деди: «Латиҳ» — бу юмшоқ уришдир.