حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دُكَيْنٍ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ لِي جَارِيَةً أَطُوفُ عَلَيْهَا وَأَنَا أَكْرَهُ أَنْ تَحْمِلَ . فَقَالَ " اعْزِلْ عَنْهَا إِنْ شِئْتَ فَإِنَّهُ سَيَأْتِيهَا مَا قُدِّرَ لَهَا " . قَالَ فَلَبِثَ الرَّجُلُ ثُمَّ أَتَاهُ فَقَالَ إِنَّ الْجَارِيَةَ قَدْ حَمَلَتْ . قَالَ " قَدْ أَخْبَرْتُكَ أَنَّهُ سَيَأْتِيهَا مَا قُدِّرَ لَهَا " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди: Бизга ал-Фазл ибн Дукайн ривоят қилди: Бизга Зуҳайр Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди. У айтди: Ансорлардан бир киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келиб: ‹Менинг бир чўрим бор, мен унга яқинлашаман, бироқ ҳомиладор бўлишини ёқтирмайман,› деди. У зот: «Агар хоҳласанг, ундан азл қил. Лекин унга тақдир қилинган нарса келаверади,» дедилар. Киши бир муддат ўтиб, яна у зотнинг ҳузурига келиб: ‹Чўри ҳомиладор бўлиб қолди,› деди. У зот: «Мен сенга айтган эдим-ку, унга тақдир қилинган нарса келаверади,» дедилар.