حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ تَوْبَةَ الْعَنْبَرِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ لَمْ يَكُنْ يَصُومُ مِنَ السَّنَةِ شَهْرًا تَامًّا إِلاَّ شَعْبَانَ يَصِلُهُ بِرَمَضَانَ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Тавба ал-Анбарийдан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Абу Саламадан, у Умму Саламадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у (Набий) йил давомида Шаъбондан бошқа тўлиқ бир ой рўза тутмас эдилар — уни (Шаъбонни) Рамазонга улардилар.