حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ سَعِيدٍ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، بْنِ شَقِيقٍ قَالَ قُلْتُ لِعَائِشَةَ رضى الله عنها هَلْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَصُومُ شَهْرًا مَعْلُومًا سِوَى رَمَضَانَ قَالَتْ وَاللَّهِ إِنْ صَامَ شَهْرًا مَعْلُومًا سِوَى رَمَضَانَ حَتَّى مَضَى لِوَجْهِهِ وَلاَ أَفْطَرَهُ حَتَّى يُصِيبَ مِنْهُ .
Абдуллаҳ ибн Шақиқ айтди: Мен Оиша (розияллаҳу анҳо)га: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рамазондан бошқа маълум (бутун) бир ойни рўза тутар миди?» дедим. У: «Аллаҳга қасам, у рамазондан бошқа маълум бир ойни — то ўтиб кетгунча — тўлиқ рўза тутмас, ва уни — ундан (бир оз) рўза тутмагунча — тўлиқ ифтор (тарк) ҳам қилмас эди» деди.