حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ مَا صَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم شَهْرًا كَامِلاً قَطُّ غَيْرَ رَمَضَانَ، وَيَصُومُ حَتَّى يَقُولَ الْقَائِلُ لاَ وَاللَّهِ لاَ يُفْطِرُ، وَيُفْطِرُ حَتَّى يَقُولَ الْقَائِلُ لاَ وَاللَّهِ لاَ يَصُومُ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Абу Авона бизга айтди, Абу Бишрдан, у Саъиддан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Рамазондан бошқа бирор ойни ҳеч қачон тўлиқ рўза тутмади, ва шундай рўза тутар эди-ки, айтувчи: ‹Йўқ, Аллаҳга қасамки, у оғиз очмайди› дер эди, ва шундай оғиз очар эди-ки, айтувчи: ‹Йўқ, Аллаҳга қасамки, у рўза тутмайди› дер эди.