حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ بْنُ جَابِرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُصْمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَتِ الصَّلاَةُ خَمْسِينَ وَالْغُسْلُ مِنَ الْجَنَابَةِ سَبْعَ مِرَارٍ وَغَسْلُ الْبَوْلِ مِنَ الثَّوْبِ سَبْعَ مِرَارٍ فَلَمْ يَزَلْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْأَلُ حَتَّى جُعِلَتِ الصَّلاَةُ خَمْسًا وَالْغُسْلُ مِنَ الْجَنَابَةِ مَرَّةً وَغَسْلُ الْبَوْلِ مِنَ الثَّوْبِ مَرَّةً .
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Айюб ибн Жобир ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Усмдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан ривоят қилди. У деди: Намоз эллик вақт эди, жанобатдан ғусл етти марта эди, кийимдан сийдикни ювиш етти марта эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам доимо сўраб турдилар, охири намоз беш вақт қилинди, жанобатдан ғусл бир марта, кийимдан сийдикни ювиш бир марта қилинди.