حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عِيسَى الْخُرَاسَانِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ إِنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ كَانَ إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ يُفْرِغُ بِيَدِهِ الْيُمْنَى عَلَى يَدِهِ الْيُسْرَى سَبْعَ مِرَارٍ ثُمَّ يَغْسِلُ فَرْجَهُ فَنَسِيَ مَرَّةً كَمْ أَفْرَغَ فَسَأَلَنِي كَمْ أَفْرَغْتُ فَقُلْتُ لاَ أَدْرِي . فَقَالَ لاَ أُمَّ لَكَ وَمَا يَمْنَعُكَ أَنْ تَدْرِيَ ثُمَّ يَتَوَضَّأُ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ يُفِيضُ عَلَى جِلْدِهِ الْمَاءَ ثُمَّ يَقُولُ هَكَذَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَطَهَّرُ .
Бизга Ҳусайн ибн Исо ал-Хуросоний ривоят қилди, бизга ибн Абу Фудайк ривоят қилди, у ибн Абу Зиъбдан, у Шуъбадан ривоят қилди. У деди: Ибн Аббос жанобатдан ғусл қилганларида ўнг қўли билан чап қўлига етти марта сув қуяр, сўнг авратини юварди. Бир марта у неча марта қуйганини унутиб, мендан: Неча марта қуйдим? деб сўради. Мен: Билмайман дедим. У: Онанг йўқ бўлсин, нега билмайсан? деди. Сўнг намоздаги таҳорати каби таҳорат қилар, кейин терисига сув қуяр ва: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай таҳорат қилар эдилар дерди.