حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ قَعْنَبٍ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " حُرْمَةُ نِسَاءِ الْمُجَاهِدِينَ عَلَى الْقَاعِدِينَ كَحُرْمَةِ أُمَّهَاتِهِمْ وَمَا مِنْ رَجُلٍ مِنَ الْقَاعِدِينَ يَخْلُفُ رَجُلاً مِنَ الْمُجَاهِدِينَ فِي أَهْلِهِ إِلاَّ نُصِبَ لَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَقِيلَ لَهُ هَذَا قَدْ خَلَفَكَ فِي أَهْلِكَ فَخُذْ مِنْ حَسَنَاتِهِ مَا شِئْتَ " . فَالْتَفَتَ إِلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا ظَنُّكُمْ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ كَانَ قَعْنَبٌ رَجُلاً صَالِحًا وَكَانَ ابْنُ أَبِي لَيْلَى أَرَادَ قَعْنَبًا عَلَى الْقَضَاءِ فَأَبَى عَلَيْهِ وَقَالَ أَنَا أُرِيدُ الْحَاجَةَ بِدِرْهَمٍ فَأَسْتَعِينُ عَلَيْهَا بِرَجُلٍ . قَالَ وَأَيُّنَا لاَ يَسْتَعِينُ فِي حَاجَتِهِ قَالَ أَخْرِجُونِي حَتَّى أَنْظُرَ فَأُخْرِجَ فَتَوَارَى . قَالَ سُفْيَانُ بَيْنَمَا هُوَ مُتَوَارٍ إِذْ وَقَعَ عَلَيْهِ الْبَيْتُ فَمَاتَ .
Бизга Саид ибн Мансур ривоят қилди, бизга Суфён Қаънабдан, у Алқама ибн Марсаддан, у Ибн Бурайдадан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мужоҳидлар аёлларининг (уйда) ўтириб қолганлар учун ҳурмати оналарининг ҳурмати кабидир. Ўтириб қолганлардан бирор киши мужоҳидлардан бирининг аҳли ичида унга ўринбосарлик қилиб, (хиёнат қилса,) қиёмат куни унга (мужоҳид) рўбарў қилиниб айтилади: Бу киши сенинг аҳлинг ичида сенга ўринбосарлик қилди, унинг яхшиликларидан хоҳлаганингча ол. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга ўгирилиб деди: «Сизлар нима деб ўйлайсизлар?» Абу Довуд деди: Қаънаб солиҳ киши эди, Ибн Абу Лайло Қаънабни қозиликка тайинламоқчи бўлди, лекин у бош тортиб деди: Мен бир дирҳамга ҳожатим бор бўлса, унга бир кишидан ёрдам сўрайман. (Ибн Абу Лайло) деди: Қайсимиз ҳожатида ёрдам сўрамайди? (Қаънаб) деди: Мени чиқаринглар, бир қараб келай. Шунда чиқарилди ва яшириниб олди. Суфён деди: У яшириниб турганида устига уй қулаб тушди ва вафот этди.