أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا قَعْنَبٌ، - كُوفِيٌّ - عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " حُرْمَةُ نِسَاءِ الْمُجَاهِدِينَ عَلَى الْقَاعِدِينَ فِي الْحُرْمَةِ كَأُمَّهَاتِهِمْ وَمَا مِنْ رَجُلٍ مِنَ الْقَاعِدِينَ يَخْلُفُ رَجُلاً مِنَ الْمُجَاهِدِينَ فِي أَهْلِهِ إِلاَّ نُصِبَ لَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيُقَالُ يَا فُلاَنُ هَذَا فُلاَنٌ فَخُذْ مِنْ حَسَنَاتِهِ مَا شِئْتَ " . ثُمَّ الْتَفَتَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ " مَا ظَنُّكُمْ تُرَوْنَ يَدَعُ لَهُ مِنْ حَسَنَاتِهِ شَيْئًا " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Қаънаб — куфалик — ривоят қилди, Алқама ибн Марсаддан, у ибн Бурайдадан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Мужоҳидларнинг хотинлари (жангга чиқмай) ўтириб қолганлар учун ҳурматда ўз оналаридай (ҳурматлидир). Ўтириб қолганлардан бирор киши мужоҳидлардан бировнинг аҳли (хотини) ҳақида зиммасига олиб (хиёнат қилса), Қиёмат кунида албатта у (хиёнаткор) тикка турғизилади ва: ‹Эй фалон, мана бу фалон, унинг яхшиликларидан хоҳлаганингча ол,› дейилади.» Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларига юзланиб: «Сизнинг гумонингиз қандай? У (мужоҳид) унинг яхшиликларидан бирор нарса қолдиради деб ўйлайсизми?» дедилар.