حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَأَبُو كُرَيْبٍ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كُرَيْبٍ - قَالَ يَحْيَى وَإِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ عَنْ شَقِيقٍ عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ قَالَ قِيلَ لَهُ أَلاَ تَدْخُلُ عَلَى عُثْمَانَ فَتُكَلِّمَهُ فَقَالَ أَتُرَوْنَ أَنِّي لاَ أُكَلِّمُهُ إِلاَّ أُسْمِعُكُمْ وَاللَّهِ لَقَدْ كَلَّمْتُهُ فِيمَا بَيْنِي وَبَيْنَهُ مَا دُونَ أَنْ أَفْتَتِحَ أَمْرًا لاَ أُحِبُّ أَنْ أَكُونَ أَوَّلَ مَنْ فَتَحَهُ وَلاَ أَقُولُ لأَحَدٍ يَكُونُ عَلَىَّ أَمِيرًا إِنَّهُ خَيْرُ النَّاسِ . بَعْدَ مَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " يُؤْتَى بِالرَّجُلِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيُلْقَى فِي النَّارِ فَتَنْدَلِقُ أَقْتَابُ بَطْنِهِ فَيَدُورُ بِهَا كَمَا يَدُورُ الْحِمَارُ بِالرَّحَى فَيَجْتَمِعُ إِلَيْهِ أَهْلُ النَّارِ فَيَقُولُونَ يَا فُلاَنُ مَا لَكَ أَلَمْ تَكُنْ تَأْمُرُ بِالْمَعْرُوفِ وَتَنْهَى عَنِ الْمُنْكَرِ فَيَقُولُ بَلَى قَدْ كُنْتُ آمُرُ بِالْمَعْرُوفِ وَلاَ آتِيهِ وَأَنْهَى عَنِ الْمُنْكَرِ وَآتِيهِ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё, Абу Бакр ибн Абу Шайба, Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр, Ишоқ ибн Иброҳим ва Абу Курайб ривоят қилишди — лафз Абу Курайбники — Яҳё ва Ишоқ ‹хабар берди› дедилар, бошқалари эса ‹ривоят қилди› дедилар: бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга ал-Аъмаш Шақиқдан, у Усома ибн Зайддан ривоят қилди. Унга: ‹Усмоннинг ҳузурига кириб, у билан гаплашмайсанми?› дейилди. У деди: ‹Сиз мен у билан фақат сизга эшиттириб гаплашаман деб ўйлайсизми? Валлаҳи мен у билан ўзим билан унинг орасида гаплашдим, лекин мен биринчи бўлиб очишни истамаган бир ишни очишни хоҳламадим. Ва мен менинг устимга амир бўлган кишига, Расулуллаҳни (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай деганини эшитганимдан кейин, ‹у энг яхши инсон› демайман: «Қиёмат кунида бир киши келтирилиб дўзахга ташланади. Шунда унинг қорин ичаклари тўкилиб чиқади ва у эшак тегирмонни айлантиргани каби ўша ичаклар билан айланади. Дўзах аҳли унинг олдига тўпланиб: ‹Эй фалон, сенга нима бўлди? Сен яхшиликка буюриб, ёмонликдан қайтармасмидинг?› дейишади. У: ‹Ҳа, мен яхшиликка буюрардим-у, лекин ўзим қилмасдим, ёмонликдан қайтарардим-у, лекин ўзим қилардим› дейди.»