حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَوْفٍ، قَالَ قَرَأْتُ فِي أَصْلِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ عَيَّاشٍ - قَالَ ابْنُ عَوْفٍ - وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ أَبِيهِ، حَدَّثَنِي ضَمْضَمُ بْنُ زُرْعَةَ، عَنْ شُرَيْحِ بْنِ عُبَيْدٍ، قَالَ أَفْتَانِي جُبَيْرُ بْنُ نُفَيْرٍ عَنِ الْغُسْلِ، مِنَ الْجَنَابَةِ أَنَّ ثَوْبَانَ، حَدَّثَهُمْ أَنَّهُمُ، اسْتَفْتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ " أَمَّا الرَّجُلُ فَلْيَنْشُرْ رَأْسَهُ فَلْيَغْسِلْهُ حَتَّى يَبْلُغَ أُصُولَ الشَّعْرِ وَأَمَّا الْمَرْأَةُ فَلاَ عَلَيْهَا أَنْ لاَ تَنْقُضَهُ لِتَغْرِفْ عَلَى رَأْسِهَا ثَلاَثَ غَرَفَاتٍ بِكَفَّيْهَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Авф ривоят қилди, у: Мен Исмоил ибн Айёшнинг асл нусхасидан ўқидим деди — ибн Авф деди — ва бизга Муҳаммад ибн Исмоил отасидан ривоят қилди, менга Замзам ибн Зуръа ривоят қилди, у Шурайҳ ибн Убайддан ривоят қилди. У деди: Жубайр ибн Нуфайр менга жанобатдан ғусл ҳақида фатво бердики, Савбон уларга ривоят қилганки, улар Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу ҳақда фатво сўраганлар. У киши: «Эркак киши бошини ёйиб, сочнинг тубларига етгунча уни ювсин. Аёл эса уни ечмаслигида зарар йўқ, иккала кафти билан бошига уч ҳовуч сув қуйса бас» дедилар.