حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، - يَعْنِي ابْنَ سُلَيْمَانَ الْكِلاَبِيَّ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَرِيَّةً إِلَى نَجْدٍ فَخَرَجْتُ مَعَهَا فَأَصَبْنَا نَعَمًا كَثِيرًا فَنَفَّلَنَا أَمِيرُنَا بَعِيرًا بَعِيرًا لِكُلِّ إِنْسَانٍ ثُمَّ قَدِمْنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَسَّمَ بَيْنَنَا غَنِيمَتَنَا فَأَصَابَ كُلُّ رَجُلٍ مِنَّا اثْنَىْ عَشَرَ بَعِيرًا بَعْدَ الْخُمُسِ وَمَا حَاسَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالَّذِي أَعْطَانَا صَاحِبُنَا وَلاَ عَابَ عَلَيْهِ بَعْدَ مَا صَنَعَ فَكَانَ لِكُلِّ رَجُلٍ مِنَّا ثَلاَثَةَ عَشَرَ بَعِيرًا بِنَفْلِهِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, деди: Бизга Абда — яъни Ибн Сулаймон ал-Килобий — Муҳаммад ибн Исъҳоқдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Наждга бир сарая жўнатдилар. Мен у билан бирга чиқдим. Биз кўп чорва ўлжага олдик. Амиримиз бизга ҳар бир кишига биттадан туя қўшимча (нафл) берди. Сўнг биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига келдик, у зот ўлжамизни ўртамизда тақсимладилар. Бешдан бирни ажратгандан кейин ҳар биримизга ўн иккитадан туя тегди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам биздан шеригимиз (амиримиз) берган нарса тўғрисида ҳисоб сўрамадилар ва унинг қилган ишини айбламадилар. Шундай қилиб ҳар биримизга нафли билан ўн учтадан туя бўлди.