حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبَانُ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، حَدَّثَنِي أَبُو حَسَّانَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، أَنَّ مُعَاذَ بْنَ جَبَلٍ، وَرَّثَ أُخْتًا وَابْنَةً فَجَعَلَ لِكُلِّ وَاحِدَةٍ مِنْهُمَا النِّصْفَ وَهُوَ بِالْيَمَنِ وَنَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَئِذٍ حَىٌّ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Абон, бизга Қатода, менга Абу Ҳассон Асвад ибн Язиддан ривоят қилди: Муъоз ибн Жабал опа-сингил ва қизга мерос бўлиб берди ва уларнинг ҳар бирига ярмини қилди, у Яманда эди, Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам эса ўша кунда тирик эдилар.