حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، عَنْ عَوْسَجَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، مَاتَ وَلَمْ يَدَعْ وَارِثًا إِلاَّ غُلاَمًا لَهُ كَانَ أَعْتَقَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هَلْ لَهُ أَحَدٌ " . قَالُوا لاَ إِلاَّ غُلاَمًا لَهُ كَانَ أَعْتَقَهُ . فَجَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِيرَاثَهُ لَهُ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод, бизга Амр ибн Динор хабар берди, у Авсажадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: Бир киши вафот этди ва ўзи озод қилган бир қулидан бошқа ворис қолдирмади. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Унинг бирортаси борми?» деди. Улар: «Йўқ, фақат ўзи озод қилган бир қули бор» дедилар. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг меросини унга (қулга) қилди.