306-ҳадисСунани Абу Довуд · Таҳорат китоби
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبٍ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ رَبِيعَةَ، أَنَّهُ كَانَ لاَ يَرَى عَلَى الْمُسْتَحَاضَةِ وُضُوءًا عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ إِلاَّ أَنْ يُصِيبَهَا حَدَثٌ غَيْرُ الدَّمِ فَتَوَضَّأُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا قَوْلُ مَالِكٍ يَعْنِي ابْنَ أَنَسٍ .
Бизга Абдулмалик ибн Шуъайб ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, бизга Лайс Робиадан хабар бердики, у мустаҳазага ҳар намоз олдидан таҳорат вожиблигини кўрмас эди, фақат унга қондан бошқа ҳадас етса, у ҳолда таҳорат қилади. Абу Довуд айтди: Бу Моликнинг — яъни ибн Анаснинг — сўзидир.