باب مَنْ لَمْ يَذْكُرِ الْوُضُوءَ إِلاَّ عِنْدَ الْحَدَثِ
حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا أَبُو بِشْرٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ جَحْشٍ، اسْتُحِيضَتْ فَأَمَرَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ تَنْتَظِرَ أَيَّامَ أَقْرَائِهَا ثُمَّ تَغْتَسِلُ وَتُصَلِّي فَإِنْ رَأَتْ شَيْئًا مِنْ ذَلِكَ تَوَضَّأَتْ وَصَلَّتْ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Абу Бишр Икримадан хабар бердики, Умм Ҳабиба бинти Жаҳшга истиҳаза бўлди, шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга ҳайз кунларини кутиб, сўнг ғусл қилиб намоз ўқишни буюрди. Агар ундан бирор нарса қон кўрса, таҳорат қилиб намоз ўқийди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبٍ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ رَبِيعَةَ، أَنَّهُ كَانَ لاَ يَرَى عَلَى الْمُسْتَحَاضَةِ وُضُوءًا عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ إِلاَّ أَنْ يُصِيبَهَا حَدَثٌ غَيْرُ الدَّمِ فَتَوَضَّأُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا قَوْلُ مَالِكٍ يَعْنِي ابْنَ أَنَسٍ .
Бизга Абдулмалик ибн Шуъайб ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, бизга Лайс Робиадан хабар бердики, у мустаҳазага ҳар намоз олдидан таҳорат вожиблигини кўрмас эди, фақат унга қондан бошқа ҳадас етса, у ҳолда таҳорат қилади. Абу Довуд айтди: Бу Моликнинг — яъни ибн Анаснинг — сўзидир.