حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا أَبُو بِشْرٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ جَحْشٍ، اسْتُحِيضَتْ فَأَمَرَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ تَنْتَظِرَ أَيَّامَ أَقْرَائِهَا ثُمَّ تَغْتَسِلُ وَتُصَلِّي فَإِنْ رَأَتْ شَيْئًا مِنْ ذَلِكَ تَوَضَّأَتْ وَصَلَّتْ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Абу Бишр Икримадан хабар бердики, Умм Ҳабиба бинти Жаҳшга истиҳаза бўлди, шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга ҳайз кунларини кутиб, сўнг ғусл қилиб намоз ўқишни буюрди. Агар ундан бирор нарса қон кўрса, таҳорат қилиб намоз ўқийди.