حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، وَمُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، - الْمَعْنَى وَاحِدٌ - قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ حَسَّانَ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَتْنِي جَدَّتَاىَ، صَفِيَّةُ وَدُحَيْبَةُ ابْنَتَا عُلَيْبَةَ وَكَانَتَا رَبِيبَتَىْ قَيْلَةَ بِنْتِ مَخْرَمَةَ وَكَانَتْ جَدَّةَ أَبِيهِمَا أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُمَا قَالَتْ، قَدِمْنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ تَقَدَّمَ صَاحِبِي - تَعْنِي حُرَيْثَ بْنَ حَسَّانَ وَافِدَ بَكْرِ بْنِ وَائِلٍ - فَبَايَعَهُ عَلَى الإِسْلاَمِ عَلَيْهِ وَعَلَى قَوْمِهِ ثُمَّ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اكْتُبْ بَيْنَنَا وَبَيْنَ بَنِي تَمِيمٍ بِالدَّهْنَاءِ أَنْ لاَ يُجَاوِزَهَا إِلَيْنَا مِنْهُمْ أَحَدٌ إِلاَّ مُسَافِرٌ أَوْ مُجَاوِرٌ . فَقَالَ " اكْتُبْ لَهُ يَا غُلاَمُ بِالدَّهْنَاءِ " . فَلَمَّا رَأَيْتُهُ قَدْ أَمَرَ لَهُ بِهَا شُخِصَ بِي وَهِيَ وَطَنِي وَدَارِي فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّهُ لَمْ يَسْأَلْكَ السَّوِيَّةَ مِنَ الأَرْضِ إِذْ سَأَلَكَ إِنَّمَا هِيَ هَذِهِ الدَّهْنَاءُ عِنْدَكَ مُقَيَّدُ الْجَمَلِ وَمَرْعَى الْغَنَمِ وَنِسَاءُ بَنِي تَمِيمٍ وَأَبْنَاؤُهَا وَرَاءَ ذَلِكَ فَقَالَ " أَمْسِكْ يَا غُلاَمُ صَدَقَتِ الْمِسْكِينَةُ الْمُسْلِمُ أَخُو الْمُسْلِمِ يَسَعُهُمَا الْمَاءُ وَالشَّجَرُ وَيَتَعَاوَنَانِ عَلَى الْفُتَّانِ " .
Бизга Ҳафс ибн Умар ва Мусо ибн Исмоил — маъно бир — ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абдуллаҳ ибн Ҳассон ал-Анбарий ривоят қилди, менга икки бувим Сафия ва Дуҳайба бинту Улайба ривоят қилдилар — улар Қайла бинт Махраманинг ўгай қизлари эдилар, у эса уларнинг отасининг бувиси эди — у (Қайла) уларга хабар берди. У деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келдик. У деди: Менинг ҳамроҳим — яъни Бакр ибн Воилнинг вакили Ҳурайс ибн Ҳассон — олдинга ўтиб, ўзи ва қавми номидан у зотга Ислом устида байъат қилди. Сўнг: «Эй Аллаҳнинг Расули, биз билан Бану Тамим орасида Даҳнў (чўли чегараси) бўйича — улардан бирор киши мусофир ёки қўшни бўлмаса, уни кесиб ўтмаслиги (шарти билан) — ёзиб беринг», деди. У зот: «Эй ғулом, унга Даҳнў (ҳақида) ёзиб бер», дедилар. Мен у зот уни унга буюрганини кўрганимда, кўнглим сиқилди — у менинг ватаним ва юртим эди. Мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, у сиздан сўраганида адолатли (тақсимни) сўрамади. Бу Даҳнў сизнинг олдингизда туянинг тушови ва қўйнинг яйлови (каби тор) жойдир. Бану Тамимнинг аёллари ва болалари унинг ортида», дедим. У зот: «Тўхта, эй ғулом, мискина (аёл) рост айтди. Мусулмон мусулмоннинг биродаридир, уларга сув ва дарахт етади, улар Фитначиларга қарши бир-бирига ёрдам берадилар», дедилар.