حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُمَرَ، - رضى الله عنه - قَالَ سَمِعَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ مَعْنَاهُ إِلَى " بِآبَائِكُمْ " . زَادَ قَالَ عُمَرُ فَوَاللَّهِ مَا حَلَفْتُ بِهَذَا ذَاكِرًا وَلاَ آثِرًا .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Умар розияллаҳу анҳудан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мени эшитиб қолди — унинг маъносига ўхшаш «ота-боболарингиз билан» (сўзигача). У шуни қўшди: Умар айтди: Валлаҳи, мен буни на қасддан, на бировдан ривоят қилиб қасам ичмадим.