حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ أَيُّوبَ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ هِشَامٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ الْجُهَنِيِّ، أَنَّهُ قَالَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم : إِنَّ أُخْتِي نَذَرَتْ أَنْ تَمْشِيَ إِلَى الْبَيْتِ . فَقَالَ : " إِنَّ اللَّهَ لاَ يَصْنَعُ بِمَشْىِ أُخْتِكَ إِلَى الْبَيْتِ شَيْئًا " .
Бизга Шуайб ибн Айюб ривоят қилди, бизга Муовия ибн Ҳишом Суфёндан, у отасидан, у Икримадан, у Уқба ибн Омир ал-Жуҳанийдан ривоят қилдики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга деди: «Менинг синглим Байтуллаҳгача пиёда юришни назр қилди.» У деди: «Аллаҳ сенинг синглингнинг Байтуллаҳгача юриши билан ҳеч нарса қилмайди.»