قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَرَأْتُ عَلَى سَعِيدِ بْنِ يَعْقُوبَ الطَّالْقَانِيِّ قُلْتُ لَهُ حَدَّثَكُمُ ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ سَعِيدٍ أَبِي شُجَاعٍ، حَدَّثَنِي عُثْمَانُ بْنُ سَهْلِ بْنِ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، قَالَ إِنِّي لَيَتِيمٌ فِي حِجْرِ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ وَحَجَجْتُ مَعَهُ فَجَاءَهُ أَخِي عِمْرَانُ بْنُ سَهْلٍ فَقَالَ أَكْرَيْنَا أَرْضَنَا فُلاَنَةَ بِمِائَتَىْ دِرْهَمٍ فَقَالَ دَعْهُ فَإِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ كِرَاءِ الأَرْضِ .
Абу Довуд деди: Мен Саид ибн Яъқуб ат-Толиқонийга ўқиб бердим ва унга айтдим: Сизларга Ибнул Муборак Саид Абу Шужўдан ривоят қилдими? У деди: Менга Усмон ибн Саҳл ибн Рофеъ ибн Хадиж ривоят қилиб деди: Мен Рофеъ ибн Хадижнинг тарбиясида етим эдим ва у билан ҳаж қилдим. Бир куни акам Имрон ибн Саҳл унинг олдига келди ва деди: Биз еримизни фалон аёлга икки юз дирҳамга ижарага бердик. У деди: Буни қўй, чунки Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ерни ижарага беришдан қайтарганлар.