حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَوْفٍ الطَّائِيُّ، حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ خَالِدٍ الْوَهْبِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ حُنَيْنٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ ابْتَعْتُ زَيْتًا فِي السُّوقِ فَلَمَّا اسْتَوْجَبْتُهُ لِنَفْسِي لَقِيَنِي رَجُلٌ فَأَعْطَانِي بِهِ رِبْحًا حَسَنًا فَأَرَدْتُ أَنْ أَضْرِبَ عَلَى يَدِهِ فَأَخَذَ رَجُلٌ مِنْ خَلْفِي بِذِرَاعِي فَالْتَفَتُّ فَإِذَا زَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ فَقَالَ لاَ تَبِعْهُ حَيْثُ ابْتَعْتَهُ حَتَّى تَحُوزَهُ إِلَى رَحْلِكَ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ تُبَاعَ السِّلَعُ حَيْثُ تُبْتَاعُ حَتَّى يَحُوزَهَا التُّجَّارُ إِلَى رِحَالِهِمْ .
Бизга Муҳаммад ибн Авф ат-Тоий ривоят қилди, бизга Аҳмад ибн Холид ал-Ваҳбий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Ишоқ Абуз-Зиноддан, у Убайд ибн Ҳунайндан, у ибн Умардан ривоят қилди. У деди: Мен бозорда зайтун ёғи сотиб олдим. Уни ўзимга олганимда, бир киши мени учратди ва менга у учун яхши фойда берди. Мен унинг қўлига қўлимни урмоқчи бўлдим, шунда орқамдан бир киши билагимдан ушлади. Мен ўгирилсам, Зайд ибн Собит экан. У деди: «Уни сотиб олган жойингда, ўз манзилингга кўчириб олмагунча сотма. Зеро Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам моллар сотиб олинган жойда, савдогарлар уларни ўз манзилларига кўчирмагунча сотилишидан қайтардилар».