حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، هُوَ الطَّيَالِسِيُّ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ أَبِي الْمُعْتَمِرِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ خَلْدَةَ، قَالَ أَتَيْنَا أَبَا هُرَيْرَةَ فِي صَاحِبٍ لَنَا أَفْلَسَ فَقَالَ لأَقْضِيَنَّ فِيكُمْ بِقَضَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَفْلَسَ أَوْ مَاتَ فَوَجَدَ رَجُلٌ مَتَاعَهُ بِعَيْنِهِ فَهُوَ أَحَقُّ بِهِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абу Довуд — у ат-Таёлисийдир — ривоят қилди, бизга Ибн Абу Зиъб Абул-Муътамирдан, у Умар ибн Халдадан ривоят қилдики, у: Бизнинг синиб (ифлос бўлиб) қолган бир шеригимиз ҳақида Абу Ҳурайранинг ҳузурига келдик. Шунда у: Мен сизлар ҳақингизда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳукми билан ҳукм қиламан, деди: «Ким синиб қолса ёки вафот этса, сўнгра бир киши ўз молини айни ўзича топса, у ўша молга кўпроқ ҳақлидир».