حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ أَسَدٍ، حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، أَخْبَرَنَا هِرْمَاسُ بْنُ حَبِيبٍ، - رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْبَادِيَةِ - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِغَرِيمٍ لِي فَقَالَ لِي " الْزَمْهُ " . ثُمَّ قَالَ لِي " يَا أَخَا بَنِي تَمِيمٍ مَا تُرِيدُ أَنْ تَفْعَلَ بِأَسِيرِكَ " .
Бизга Муоз ибн Асад ривоят қилди, бизга ан-Назр ибн Шумайл ривоят қилди, бизга Ҳирмос ибн Ҳабиб — саҳро аҳлидан бир киши — отасидан, у бобосидан хабар берди, у деди: Мен Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига ўзимнинг бир қарздорим билан келдим. У зот менга: «Уни ушлаб тур», дедилар. Кейин менга: «Эй Бану Тамим биродари, асирингга нима қилмоқчисан?», дедилар.