حَدَّثَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ الْفَضْلِ الْحَرَّانِيُّ، حَدَّثَنَا عِيسَى، - يَعْنِي ابْنَ يُونُسَ - حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ صُبْحٍ، حَدَّثَنَا الْمُثَنَّى بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْخُزَاعِيُّ، عَنْ عَمِّهِ، أُمَيَّةَ بْنِ مَخْشِيٍّ - وَكَانَ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَالِسًا وَرَجُلٌ يَأْكُلُ فَلَمْ يُسَمِّ حَتَّى لَمْ يَبْقَ مِنْ طَعَامِهِ إِلاَّ لُقْمَةٌ فَلَمَّا رَفَعَهَا إِلَى فِيهِ قَالَ بِسْمِ اللَّهِ أَوَّلَهُ وَآخِرَهُ فَضَحِكَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ " مَا زَالَ الشَّيْطَانُ يَأْكُلُ مَعَهُ فَلَمَّا ذَكَرَ اسْمَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ اسْتَقَاءَ مَا فِي بَطْنِهِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ جَابِرُ بْنُ صُبْحٍ جَدُّ سُلَيْمَانَ بْنِ حَرْبٍ مِنْ قِبَلِ أُمِّهِ .
Бизга Муаммал ибн Фазл ал-Ҳарроний ривоят қилди, бизга Исо — яъни ибн Юнус — ривоят қилди, бизга Жобир ибн Субҳ ривоят қилди, бизга Мусанно ибн Абдурраҳмон ал-Хузоий ривоят қилди, амакиси Умайя ибн Махшийдан — у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан эди — у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўтирган эдилар, бир киши еяётган эди ва у Бисмиллаҳни айтмади, токи таомидан бир луқмадан бошқа ҳеч нарса қолмади. У луқмани оғзига кўтарганида: «Бисмиллаҳи аввалаҳу ва охираҳу» деди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам кулдилар, сўнг: «Шайтон у билан бирга еяверди, қачонки у Аллаҳ азза ва жалланинг исмини зикр қилганида, қорнидаги нарсани қусиб чиқарди», дедилар. Абу Довуд айтди: Жобир ибн Субҳ она тарафидан Сулаймон ибн Ҳарбнинг бобосидир.