حَدَّثَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ هِشَامٍ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ الدَّسْتَوَائِيَّ - عَنْ بُدَيْلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنِ امْرَأَةٍ، مِنْهُمْ يُقَالُ لَهَا أُمُّ كُلْثُومٍ عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ فَلْيَذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ تَعَالَى فَإِنْ نَسِيَ أَنْ يَذْكُرَ اسْمَ اللَّهِ تَعَالَى فِي أَوَّلِهِ فَلْيَقُلْ بِسْمِ اللَّهِ أَوَّلَهُ وَآخِرَهُ " .
Бизга Муаммал ибн Ҳишом ривоят қилди, бизга Исмоил ривоят қилди, Ҳишомдан — яъни ибн Абу Абдуллаҳ ад-Даставоийдан — Будайлдан, Абдуллаҳ ибн Убайддан, улардан Умму Кулсум деб аталган бир аёлдан, Оишадан розияллаҳу анҳо: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бирингиз таом еса, Аллаҳ таолонинг исмини зикр қилсин. Агар бошида Аллаҳ таолонинг исмини зикр қилишни унутса, ‹Бисмиллаҳи аввалаҳу ва охираҳу (Аввалида ҳам, охирида ҳам Аллаҳнинг исми билан)› десин», дедилар.