حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا دَخَلَ الرَّجُلُ بَيْتَهُ فَذَكَرَ اللَّهَ عِنْدَ دُخُولِهِ وَعِنْدَ طَعَامِهِ قَالَ الشَّيْطَانُ لاَ مَبِيتَ لَكُمْ وَلاَ عَشَاءَ وَإِذَا دَخَلَ فَلَمْ يَذْكُرِ اللَّهَ عِنْدَ دُخُولِهِ قَالَ الشَّيْطَانُ أَدْرَكْتُمُ الْمَبِيتَ فَإِذَا لَمْ يَذْكُرِ اللَّهَ عِنْدَ طَعَامِهِ قَالَ أَدْرَكْتُمُ الْمَبِيتَ وَالْعَشَاءَ " .
Бизга Яҳё ибн Халаф ривоят қилди, бизга Абу Осим ривоят қилди, Ибн Журайждан, у деди: Менга Абуз-Зубайр хабар берди, Жобир ибн Абдуллаҳдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитди: «Одам ўз уйига кириб, киришида ва таомида Аллаҳни зикр қилса, шайтон: ‹Сизларга тунаш жойи ҳам, кечки таом ҳам йўқ›, дейди. Агар у кириб, киришида Аллаҳни зикр қилмаса, шайтон: ‹Тунаш жойини топдингиз›, дейди. Агар таомида Аллаҳни зикр қилмаса: ‹Тунаш жойини ҳам, кечки таомни ҳам топдингиз›, дейди.»
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ خَيْثَمَةَ، عَنْ أَبِي حُذَيْفَةَ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ كُنَّا إِذَا حَضَرْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم طَعَامًا لَمْ يَضَعْ أَحَدُنَا يَدَهُ حَتَّى يَبْدَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَإِنَّا حَضَرْنَا مَعَهُ طَعَامًا فَجَاءَ أَعْرَابِيٌّ كَأَنَّمَا يُدْفَعُ فَذَهَبَ لِيَضَعَ يَدَهُ فِي الطَّعَامِ فَأَخَذَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ ثُمَّ جَاءَتْ جَارِيَةٌ كَأَنَّمَا تُدْفَعُ فَذَهَبَتْ لِتَضَعَ يَدَهَا فِي الطَّعَامِ فَأَخَذَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهَا وَقَالَ " إِنَّ الشَّيْطَانَ لَيَسْتَحِلُّ الطَّعَامَ الَّذِي لَمْ يُذْكَرِ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ وَإِنَّهُ جَاءَ بِهَذَا الأَعْرَابِيِّ يَسْتَحِلُّ بِهِ فَأَخَذْتُ بِيَدِهِ وَجَاءَ بِهَذِهِ الْجَارِيَةِ يَسْتَحِلُّ بِهَا فَأَخَذْتُ بِيَدِهَا فَوَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنَّ يَدَهُ لَفِي يَدِي مَعَ أَيْدِيهِمَا " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, Аъмашдан, Хайсамадан, Абу Ҳузайфадан, Ҳузайфадан, у деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга таомга ҳозир бўлганимизда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бошламагунча ҳеч биримиз қўлимизни қўймас эдик. Бир куни биз у киши билан бирга таомга ҳозир бўлдик, шунда бир бадавий гоё итарилаётгандек келди ва қўлини таомга қўймоқчи бўлди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг қўлидан ушладилар. Сўнг бир чўри гоё итарилаётгандек келди ва қўлини таомга қўймоқчи бўлди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг қўлидан ушладилар ва: «Шайтон унинг устига Аллаҳнинг исми зикр қилинмаган таомни ўзига ҳалол деб билади. У бу бадавийни шу билан ҳалол қилиш учун олиб келди, мен унинг қўлидан ушладим. Бу чўрини ҳам шу билан ҳалол қилиш учун олиб келди, мен унинг қўлидан ушладим. Нафсим қўлида бўлган зотга қасамки, унинг (шайтоннинг) қўли уларнинг икковининг қўли билан бирга менинг қўлимдадир», дедилар.
حَدَّثَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ هِشَامٍ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ الدَّسْتَوَائِيَّ - عَنْ بُدَيْلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنِ امْرَأَةٍ، مِنْهُمْ يُقَالُ لَهَا أُمُّ كُلْثُومٍ عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ فَلْيَذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ تَعَالَى فَإِنْ نَسِيَ أَنْ يَذْكُرَ اسْمَ اللَّهِ تَعَالَى فِي أَوَّلِهِ فَلْيَقُلْ بِسْمِ اللَّهِ أَوَّلَهُ وَآخِرَهُ " .
Бизга Муаммал ибн Ҳишом ривоят қилди, бизга Исмоил ривоят қилди, Ҳишомдан — яъни ибн Абу Абдуллаҳ ад-Даставоийдан — Будайлдан, Абдуллаҳ ибн Убайддан, улардан Умму Кулсум деб аталган бир аёлдан, Оишадан розияллаҳу анҳо: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бирингиз таом еса, Аллаҳ таолонинг исмини зикр қилсин. Агар бошида Аллаҳ таолонинг исмини зикр қилишни унутса, ‹Бисмиллаҳи аввалаҳу ва охираҳу (Аввалида ҳам, охирида ҳам Аллаҳнинг исми билан)› десин», дедилар.
حَدَّثَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ الْفَضْلِ الْحَرَّانِيُّ، حَدَّثَنَا عِيسَى، - يَعْنِي ابْنَ يُونُسَ - حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ صُبْحٍ، حَدَّثَنَا الْمُثَنَّى بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْخُزَاعِيُّ، عَنْ عَمِّهِ، أُمَيَّةَ بْنِ مَخْشِيٍّ - وَكَانَ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَالِسًا وَرَجُلٌ يَأْكُلُ فَلَمْ يُسَمِّ حَتَّى لَمْ يَبْقَ مِنْ طَعَامِهِ إِلاَّ لُقْمَةٌ فَلَمَّا رَفَعَهَا إِلَى فِيهِ قَالَ بِسْمِ اللَّهِ أَوَّلَهُ وَآخِرَهُ فَضَحِكَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ " مَا زَالَ الشَّيْطَانُ يَأْكُلُ مَعَهُ فَلَمَّا ذَكَرَ اسْمَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ اسْتَقَاءَ مَا فِي بَطْنِهِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ جَابِرُ بْنُ صُبْحٍ جَدُّ سُلَيْمَانَ بْنِ حَرْبٍ مِنْ قِبَلِ أُمِّهِ .
Бизга Муаммал ибн Фазл ал-Ҳарроний ривоят қилди, бизга Исо — яъни ибн Юнус — ривоят қилди, бизга Жобир ибн Субҳ ривоят қилди, бизга Мусанно ибн Абдурраҳмон ал-Хузоий ривоят қилди, амакиси Умайя ибн Махшийдан — у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан эди — у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўтирган эдилар, бир киши еяётган эди ва у Бисмиллаҳни айтмади, токи таомидан бир луқмадан бошқа ҳеч нарса қолмади. У луқмани оғзига кўтарганида: «Бисмиллаҳи аввалаҳу ва охираҳу» деди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам кулдилар, сўнг: «Шайтон у билан бирга еяверди, қачонки у Аллаҳ азза ва жалланинг исмини зикр қилганида, қорнидаги нарсани қусиб чиқарди», дедилар. Абу Довуд айтди: Жобир ибн Субҳ она тарафидан Сулаймон ибн Ҳарбнинг бобосидир.