حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، وَابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدٍ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، لَمْ يَذْكُرِ السِّعَايَةَ وَرَوَاهُ جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ وَمُوسَى بْنُ خَلَفٍ جَمِيعًا عَنْ قَتَادَةَ، بِإِسْنَادِ يَزِيدَ بْنِ زُرَيْعٍ وَمَعْنَاهُ وَذَكَرَا فِيهِ السِّعَايَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ва Ибн Абу Адий Саиддан, ўз исноди ва маъноси билан (ривоят қилди). Абу Довуд айтди: Уни Равҳ ибн Убода Саид ибн Абу Аруубадан ривоят қилди, (лекин) ишлатишни (саъояни) зикр қилмади. Ва уни Жарир ибн Ҳозим ҳамда Мусо ибн Халаф иккаласи Қатодадан, Язид ибн Зурайънинг исноди ва маъноси билан ривоят қилдилар ва унда ишлатишни (саъояни) зикр қилдилар.