حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، بِمَعْنَى حَدِيثِ عِيسَى بْنِ يُونُسَ زَادَ فَكَانَ فِي يَدِهِ حَتَّى قُبِضَ وَفِي يَدِ أَبِي بَكْرٍ حَتَّى قُبِضَ وَفِي يَدِ عُمَرَ حَتَّى قُبِضَ وَفِي يَدِ عُثْمَانَ فَبَيْنَمَا هُوَ عِنْدَ بِئْرٍ إِذْ سَقَطَ فِي الْبِئْرِ فَأَمَرَ بِهَا فَنُزِحَتْ فَلَمْ يُقْدَرْ عَلَيْهِ .
Бизга Ваҳб ибн Бақийя ривоят қилди, Холиддан, у Саиддан, у Қатодадан, у Анасдан, Ийсо ибн Юнуснинг ҳадиси маъносида, у шуни қўшимча қилди: У (узук) у зот вафот этгунларича қўлларида, сўнг Абу Бакр вафот этгунича қўлида, сўнг Умар вафот этгунича қўлида, сўнг Усмоннинг қўлида бўлди. У бир қудуқ олдида турганда, у (узук) қудуққа тушиб кетди. У буюриб, қудуқ суви тортиб чиқарилди, лекин уни топишга муваффақ бўлинмади.