وَزَادَنِي أَحْمَدُ حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ ثُمَامَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَ خَاتَمُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي يَدِهِ، وَفِي يَدِ أَبِي بَكْرٍ بَعْدَهُ، وَفِي يَدِ عُمَرَ بَعْدَ أَبِي بَكْرٍ، فَلَمَّا كَانَ عُثْمَانُ جَلَسَ عَلَى بِئْرِ أَرِيسَ ـ قَالَ ـ فَأَخْرَجَ الْخَاتَمَ، فَجَعَلَ يَعْبَثُ بِهِ فَسَقَطَ قَالَ فَاخْتَلَفْنَا ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ مَعَ عُثْمَانَ فَنَنْزَحُ الْبِئْرَ فَلَمْ نَجِدْهُ.
Менга Аҳмад зиёда қилди: Бизга Ансорий: Менга отам, у Сумомадан, у Анасдан айтиб берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг узуги у кишининг қўлида, ундан кейин Абу Бакрнинг қўлида, Абу Бакрдан кейин Умарнинг қўлида эди. Усмон (халифа) бўлганида, Арис қудуғи (бошиға) ўтирди — у узукни чиқариб, у билан ўйнай бошлади, у (қудуғга) тушиб кетди. У: Биз Усмон билан бирга уч кун қидирдик, қудуқни (сувини) қоқар (чиқарар) эдик, аммо уни топмадик, деди.