Сунани Абу Довуд — 4233-ҳадис

Узук тақиш китоби · Тишларни олтин билан боғлаш

4233-ҳадисСунани Абу Довуд · Узук тақиш китоби

حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، وَأَبُو عَاصِمٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَشْهَبِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ طَرَفَةَ، عَنْ عَرْفَجَةَ بْنِ أَسْعَدَ، بِمَعْنَاهُ ‏.‏ قَالَ يَزِيدُ قُلْتُ لأَبِي الأَشْهَبِ أَدْرَكَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ طَرَفَةَ جَدَّهُ عَرْفَجَةَ قَالَ نَعَمْ ‏.‏

Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Язид ибн Ҳорун ва Абу Осим ривоят қилиб дедилар: бизга Абул-Ашҳаб ривоят қилди, Абдурраҳмон ибн Тарафадан, у Арфажа ибн Асъаддан, шунинг маъносида. Язид деди: Мен Абул-Ашҳабга: «Абдурраҳмон ибн Тарафа бобоси Арфажага етишганми?» дедим. У: «Ҳа» деди.