حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، وَمَخْلَدُ بْنُ خَالِدٍ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، - قَالَ مَخْلَدٌ عَنْ مَعْمَرٍ، - عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ امْرَأَةً، مَخْزُومِيَّةً كَانَتْ تَسْتَعِيرُ الْمَتَاعَ وَتَجْحَدُهُ فَأَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِهَا فَقُطِعَتْ يَدُهَا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ جُوَيْرِيَةُ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ أَوْ عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ أَبِي عُبَيْدٍ زَادَ فِيهِ وَأَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَامَ خَطِيبًا فَقَالَ " هَلْ مِنِ امْرَأَةٍ تَائِبَةٍ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَرَسُولِهِ " . ثَلاَثَ مَرَّاتٍ وَتِلْكَ شَاهِدَةٌ فَلَمْ تَقُمْ وَلَمْ تَتَكَلَّمْ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ ابْنُ غَنْجٍ عَنْ نَافِعٍ عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ أَبِي عُبَيْدٍ قَالَ فِيهِ فَشَهِدَ عَلَيْهَا .
Бизга Ҳасан ибн Алий ва Махлад ибн Холид — маъно (бир хил) — ривоят қилдилар, улар дедилар: Бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар хабар берди — Махлад: Маъмардан деди — у Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, бир Махзумий аёл мол-мулк қарз олиб, уни инкор қилар эди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам у ҳақда буюрди ва унинг қўли кесилди. Абу Довуд деди: Уни Жувайрия Нофиъдан, у Ибн Умардан ёки Сафийя бинт Абу Убайддан ривоят қилди ва унда қўшимча қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хатиб бўлиб туриб деди: «Аллаҳга азза ва жалла ва Унинг Расулига тавба қилувчи аёл борми?», уч марта. Ва у (аёл) шу ерда ҳозир эди, лекин у турмади ва гапирмади. Абу Довуд деди: Уни Ибн Ғанж Нофиъдан, у Сафийя бинт Абу Убайддан ривоят қилди ва унда деди: Унга (қарши) гувоҳлик берилди.