حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ غُلاَمًا، لأُنَاسٍ فُقَرَاءَ قَطَعَ أُذُنَ غُلاَمٍ لأُنَاسٍ أَغْنِيَاءَ فَأَتَى أَهْلُهُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا أُنَاسٌ فُقَرَاءُ . فَلَمْ يَجْعَلْ عَلَيْهِ شَيْئًا .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, менга отам Қатодадан, у Абу Назрадан, у Имрон ибн Ҳусайндан ривоят қилдики, камбағал кишиларнинг бир қули бой кишиларнинг бир қулининг қулоғини кесди. Бас, унинг (қул эгасининг) аҳли Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келиб: «Эй Аллаҳнинг Расули, биз камбағал одамлармиз» дедилар. Шунда у (қулга) ҳеч нарса (дият) қўймадилар.