4621-ҳадисСунани Абу Довуд · Суннат китоби
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمٌ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، قَالَ كُنْتُ أَسِيرُ بِالشَّامِ فَنَادَانِي رَجُلٌ مِنْ خَلْفِي فَالْتَفَتُّ فَإِذَا رَجَاءُ بْنُ حَيْوَةَ فَقَالَ يَا أَبَا عَوْنٍ مَا هَذَا الَّذِي يَذْكُرُونَ عَنِ الْحَسَنِ قَالَ قُلْتُ إِنَّهُمْ يَكْذِبُونَ عَلَى الْحَسَنِ كَثِيرًا .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ривоят қилди, бизга Сулайм Ибн Авндан ривоят қилди, у деди: Мен Шомда юрар эдим, ортимдан бир киши мени чақирди. Ўгирилсам, Ражо ибн Ҳайва экан. У: «Эй Абу Авн, бу Ҳасандан зикр қилаётган нарсалари нима?» деди. Мен: «Албатта, улар Ҳасан ҳақида кўп ёлғон гапирадилар», дедим.