حَدَّثَنَا أَبُو ظَفَرٍ عَبْدُ السَّلاَمِ، حَدَّثَنَا جَعْفَرٌ، عَنْ عَوْفٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَجَّاجَ، يَخْطُبُ وَهُوَ يَقُولُ إِنَّ مَثَلَ عُثْمَانَ عِنْدَ اللَّهِ كَمَثَلِ عِيسَى ابْنِ مَرْيَمَ ثُمَّ قَرَأَ هَذِهِ الآيَةَ يَقْرَؤُهَا وَيَفُسِّرُهَا { إِذْ قَالَ اللَّهُ يَا عِيسَى إِنِّي مُتَوَفِّيكَ وَرَافِعُكَ إِلَىَّ وَمُطَهِّرُكَ مِنَ الَّذِينَ كَفَرُوا } يُشِيرُ إِلَيْنَا بِيَدِهِ وَإِلَى أَهْلِ الشَّامِ .
Бизга Абу Зафар Абдуссалом ривоят қилди, бизга Жаъфар ривоят қилди, Авфдан, у деди: Ҳажжожни хутба қилаётганини эшитдим, у шундай дерди: «Аллаҳнинг ҳузурида Усмоннинг мисоли Ийсо ибн Марямнинг мисоли кабидир», сўнг у шу оятни ўқиб, уни тафсир қилар эди: ‹Ўшанда Аллаҳ деди: Эй Ийсо, албатта Мен сени қабз қилувчи ва Ўзимга кўтарувчи ва сени кофир бўлганлардан покловчиман› — у қўли билан бизга ва Шом аҳлига ишора қиларди.