حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سُوَيْدٍ الرَّمْلِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، أَخْبَرَنَا نَافِعٌ، - يَعْنِي ابْنَ يَزِيدَ - قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ الْهَادِ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيَّ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا زَنَى الرَّجُلُ خَرَجَ مِنْهُ الإِيمَانُ كَانَ عَلَيْهِ كَالظُّلَّةِ فَإِذَا انْقَطَعَ رَجَعَ إِلَيْهِ الإِيمَانُ " .
Бизга Ишоқ ибн Сувайд Рамлий ривоят қилди, бизга ибн Абу Марям ривоят қилди, бизга Нофиъ — яъни ибн Язид — хабар берди. У: менга ибн Ҳод ривоят қилдики, Саъийд ибн Абу Саъийд Мақбурий унга ривоят қилдики, у Абу Ҳурайранинг: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Киши зино қилса, иймон ундан чиқиб, унинг устида (соябон) парда каби бўлади; (зинодан) тўхтаганида иймон унга қайтади» дедилар, деганини эшитди.