حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ الْمَهْرِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، وَسَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، وَعَلْقَمَةُ بْنُ وَقَّاصٍ، وَعُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ حَدِيثِ، عَائِشَةَ وَكُلٌّ حَدَّثَنِي طَائِفَةً، مِنَ الْحَدِيثِ قَالَتْ وَلَشَأْنِي فِي نَفْسِي كَانَ أَحْقَرَ مِنْ أَنْ يَتَكَلَّمَ اللَّهُ فِيَّ بِأَمْرٍ يُتْلَى .
Бизга Сулаймон ибн Довуд ал-Маҳрий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, у деди: менга Юнус ибн Язид ибн Шиҳобдан хабар берди, у деди: менга Урва ибн Зубайр, Саъийд ибн Мусайяб, Алқама ибн Ваққос ва Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ Оишанинг ҳадисидан хабар бердилар, ҳар бири менга ҳадиснинг бир қисмини ривоят қилди. У (Оиша) деди: Ўзим ҳақимдаги ишим назаримда Аллаҳ мен ҳақимда тиловат қилинадиган амрни сўзлашидан кўра ҳақирроқ эди.