حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيٍّ، عَنْ طَارِقِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْمُحَارِبِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا قَامَ الرَّجُلُ إِلَى الصَّلاَةِ - أَوْ إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ فَلاَ يَبْزُقْ أَمَامَهُ وَلاَ عَنْ يَمِينِهِ وَلَكِنْ عَنْ تِلْقَاءِ يَسَارِهِ إِنْ كَانَ فَارِغًا أَوْ تَحْتَ قَدَمِهِ الْيُسْرَى ثُمَّ لْيَقُلْ بِهِ " .
Бизга Ҳаннод ибн Сарий ривоят қилди, у Абул Аҳвасдан, у Мансурдан, у Рибъийдан, у Ториқ ибн Абдуллаҳ ал-Муҳорибийдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Киши намозга турганда — ёки бирортангиз намоз ўқиганида — олдига ҳам, ўнг томонига ҳам тупурмасин, балки агар бўш бўлса чап томонига ёки чап оёғи остига (тупурсин), сўнг уни шундай (оёқ билан ишқалаб) қилсин».