حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، وَشُعْبَةُ، وَأَبَانُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " التَّفْلُ فِي الْمَسْجِدِ خَطِيئَةٌ وَكَفَّارَتُهُ أَنْ تُوَارِيَهُ " .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Ҳишом, Шуъба ва Абон ривоят қилди, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Масжидга тупуриш хатодир (гуноҳдир) ва унинг каффорати уни кўмиб (яшириб) қўйишдир».
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْبُزَاقُ فِي الْمَسْجِدِ خَطِيئَةٌ وَكَفَّارَتُهَا دَفْنُهَا " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абу Авона ривоят қилди, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Масжидга тупуриш хатодир (гуноҳдир) ва унинг каффорати уни кўмишдир».
حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - يَعْنِي ابْنَ زُرَيْعٍ - عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " النُّخَاعَةُ فِي الْمَسْجِدِ " . فَذَكَرَ مِثْلَهُ .
Бизга Абу Комил ривоят қилди, бизга Язид — яъни ибн Зурайъ — ривоят қилди, у Саиддан, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Масжиддаги балғам (тупук)...» — сўнг шунга ўхшашини зикр қилди.
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مَوْدُودٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي حَدْرَدٍ الأَسْلَمِيِّ، سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ دَخَلَ هَذَا الْمَسْجِدَ فَبَزَقَ فِيهِ أَوْ تَنَخَّمَ فَلْيَحْفِرْ فَلْيَدْفِنْهُ فَإِنْ لَمْ يَفْعَلْ فَلْيَبْزُقْ فِي ثَوْبِهِ ثُمَّ لْيَخْرُجْ بِهِ " .
Бизга Қаънабий ривоят қилди, бизга Абу Мавдуд ривоят қилди, у Абдураҳмон ибн Абу Ҳадрад ал-Асламийдан: Мен Абу Ҳурайрани шундай деркан эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Ким бу масжидга кириб, унга тупурса ёки балғам ташласа, ковлаб уни кўмсин. Агар шундай қилмаса, кийимига тупурсин, сўнг уни (кийимни) билан чиқиб кетсин».
حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيٍّ، عَنْ طَارِقِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْمُحَارِبِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا قَامَ الرَّجُلُ إِلَى الصَّلاَةِ - أَوْ إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ فَلاَ يَبْزُقْ أَمَامَهُ وَلاَ عَنْ يَمِينِهِ وَلَكِنْ عَنْ تِلْقَاءِ يَسَارِهِ إِنْ كَانَ فَارِغًا أَوْ تَحْتَ قَدَمِهِ الْيُسْرَى ثُمَّ لْيَقُلْ بِهِ " .
Бизга Ҳаннод ибн Сарий ривоят қилди, у Абул Аҳвасдан, у Мансурдан, у Рибъийдан, у Ториқ ибн Абдуллаҳ ал-Муҳорибийдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Киши намозга турганда — ёки бирортангиз намоз ўқиганида — олдига ҳам, ўнг томонига ҳам тупурмасин, балки агар бўш бўлса чап томонига ёки чап оёғи остига (тупурсин), сўнг уни шундай (оёқ билан ишқалаб) қилсин».
حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ بَيْنَمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ يَوْمًا إِذْ رَأَى نُخَامَةً فِي قِبْلَةِ الْمَسْجِدِ فَتَغَيَّظَ عَلَى النَّاسِ ثُمَّ حَكَّهَا قَالَ وَأَحْسِبُهُ قَالَ فَدَعَا بِزَعْفَرَانٍ فَلَطَّخَهُ بِهِ وَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ قِبَلَ وَجْهِ أَحَدِكُمْ إِذَا صَلَّى فَلاَ يَبْزُقْ بَيْنَ يَدَيْهِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ إِسْمَاعِيلُ وَعَبْدُ الْوَارِثِ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ نَافِعٍ وَمَالِكٌ وَعُبَيْدُ اللَّهِ وَمُوسَى بْنُ عُقْبَةَ عَنْ نَافِعٍ نَحْوَ حَمَّادٍ إِلاَّ أَنَّهُ لَمْ يَذْكُرُوا الزَّعْفَرَانَ وَرَوَاهُ مَعْمَرٌ عَنْ أَيُّوبَ وَأَثْبَتَ الزَّعْفَرَانَ فِيهِ وَذَكَرَ يَحْيَى بْنُ سُلَيْمٍ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ نَافِعٍ الْخَلُوقَ .
Бизга Сулаймон ибн Довуд ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Айюб ривоят қилди, у Нофедан, у Ибн Умардан ривоят қилди. У деди: Бир куни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам хутба қилиб турганларида масжиднинг қибласида балғам кўриб қолдилар ва одамларга ғазабландилар, сўнг уни қириб ташладилар. Ровий деди: Менимча у деди: Сўнг заъфарон келтиришни буюрдилар ва у билан ўша жойни суртдилар. Сўнг дедилар: «Албатта Аллаҳ сизлардан бирингиз намоз ўқиётганида унинг юзи қаршисидадир, шунинг учун у олдига тупурмасин». Абу Довуд деди: Буни Исмоил ва Абдулворис Айюбдан, у Нофедан; Молик, Убайдуллаҳ ва Мусо ибн Уқба Нофедан Ҳаммодга ўхшатиб ривоят қилишган, фақат улар заъфаронни зикр қилишмаган. Ва Маъмар буни Айюбдан ривоят қилиб, унда заъфаронни қайд этган. Яҳё ибн Сулайм эса Убайдуллаҳдан, у Нофедан «халуқ» (хушбўй) деб зикр қилган.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْحَارِثِ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ عِيَاضِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُحِبُّ الْعَرَاجِينَ وَلاَ يَزَالُ فِي يَدِهِ مِنْهَا فَدَخَلَ الْمَسْجِدَ فَرَأَى نُخَامَةً فِي قِبْلَةِ الْمَسْجِدِ فَحَكَّهَا ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ مُغْضَبًا فَقَالَ " أَيَسُرُّ أَحَدَكُمْ أَنْ يُبْصَقَ فِي وَجْهِهِ إِنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا اسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ فَإِنَّمَا يَسْتَقْبِلُ رَبَّهُ جَلَّ وَعَزَّ وَالْمَلَكُ عَنْ يَمِينِهِ فَلاَ يَتْفُلْ عَنْ يَمِينِهِ وَلاَ فِي قِبْلَتِهِ وَلْيَبْصُقْ عَنْ يَسَارِهِ أَوْ تَحْتَ قَدَمِهِ فَإِنْ عَجِلَ بِهِ أَمْرٌ فَلْيَقُلْ هَكَذَا " . وَوَصَفَ لَنَا ابْنُ عَجْلاَنَ ذَلِكَ أَنْ يَتْفُلَ فِي ثَوْبِهِ ثُمَّ يَرُدَّ بَعْضَهُ عَلَى بَعْضٍ .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий ривоят қилди, бизга Холид — яъни ибн Ҳорис — Муҳаммад ибн Ажлондан, у Иёз ибн Абдуллаҳдан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хурмо шохларини яхши кўрар эдилар ва қўлларида доим шундан бирор нарса бўлар эди. Бир кун масжидга кириб, масжиднинг қибласида балғам кўрдилар-да, уни қириб ташладилар, сўнг одамларга ғазабланган ҳолда юзланиб дедилар: «Сизлардан бирингиз юзига тупурилса, бундан хурсанд бўлармиди? Албатта сизлардан бирингиз қиблага юзланганида, фақатгина ўзининг Робби жалла ва аззага юзланади, малак эса унинг ўнг томонида бўлади. Бас у ўнг томонига ҳам, қибласи томонига ҳам тупурмасин, балки чап томонига ёки оёғи остига тупурсин. Агар шошилинч ҳожат туғилса, мана шундай қилсин». Ибн Ажлон бизга буни васф қилиб, киши ўз кийимига тупуриб, сўнг унинг бир қисмини иккинчи қисмига ишқалашини кўрсатди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ بَكْرِ بْنِ سَوَادَةَ الْجُذَامِيِّ، عَنْ صَالِحِ بْنِ خَيْوَانَ، عَنْ أَبِي سَهْلَةَ السَّائِبِ بْنِ خَلاَّدٍ، - قَالَ أَحْمَدُ - مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ رَجُلاً أَمَّ قَوْمًا فَبَصَقَ فِي الْقِبْلَةِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْظُرُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ فَرَغَ " لاَ يُصَلِّي لَكُمْ " . فَأَرَادَ بَعْدَ ذَلِكَ أَنْ يُصَلِّيَ لَهُمْ فَمَنَعُوهُ وَأَخْبَرُوهُ بِقَوْلِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " نَعَمْ " . وَحَسِبْتُ أَنَّهُ قَالَ " إِنَّكَ آذَيْتَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ " .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Амр хабар берди, у Бакр ибн Савода ал-Жузомийдан, у Солиҳ ибн Хайвондан, у Абу Саҳла ас-Соиб ибн Халлоддан — Аҳмад деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам саҳобаларидан бири эди — ривоят қилдики, бир киши қавмга имомлик қилди ва қиблага тупурди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам буни кўриб турардилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намоздан бўшаганларида дедилар: «Бу сизларга намоз ўқимасин». Кейин у яна уларга намоз ўқимоқчи бўлди, лекин улар уни ман қилишди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сўзларини унга айтишди. Сўнг у буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга айтди. Шунда у: «Ҳа» дедилар. Ва мен у: «Албатта сен Аллаҳ ва Унинг Расулини озорладин» деган деб ўйлайман.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا سَعِيدٌ الْجُرَيْرِيُّ، عَنْ أَبِي الْعَلاَءِ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يُصَلِّي فَبَزَقَ تَحْتَ قَدَمِهِ الْيُسْرَى .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Саид ал-Журайрий хабар берди, у Абул-Алодан, у Мутаррифдан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келдим, у намоз ўқиётган эдилар ва чап оёқлари остига тупурдилар.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ سَعِيدٍ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ أَبِي الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، بِمَعْنَاهُ زَادَ ثُمَّ دَلَكَهُ بِنَعْلِهِ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурай Саид ал-Журайрийдан, у Абул-Алодан, у отасидан шу маънода ривоят қилди. Унга: Сўнг уни ўз поябзали билан ишқалади, деб қўшди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا الْفَرَجُ بْنُ فَضَالَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ رَأَيْتُ وَاثِلَةَ بْنَ الأَسْقَعِ فِي مَسْجِدِ دِمَشْقَ بَصَقَ عَلَى الْبُورِيِّ ثُمَّ مَسَحَهُ بِرِجْلِهِ فَقِيلَ لَهُ لِمَ فَعَلْتَ هَذَا قَالَ لأَنِّي رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَفْعَلُهُ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Фараж ибн Фазола Абу Саиддан ривоят қилди. У деди: Мен Восила ибн ал-Асқаъни Дамашқ масжидида кўрдим, у бўйрага тупурди-да, сўнг уни оёғи билан суртди. Унга: Нега бундай қилдинг? дейилди. У: Чунки мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай қилганларини кўрганман, деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ الْفَضْلِ السِّجِسْتَانِيُّ، وَهِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، وَسُلَيْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدِّمَشْقِيَّانِ، بِهَذَا الْحَدِيثِ - وَهَذَا لَفْظُ يَحْيَى بْنِ الْفَضْلِ السِّجِسْتَانِيِّ - قَالُوا حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ مُجَاهِدٍ أَبُو حَزْرَةَ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الْوَلِيدِ بْنِ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ أَتَيْنَا جَابِرًا - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ اللَّهِ - وَهُوَ فِي مَسْجِدِهِ فَقَالَ أَتَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَسْجِدِنَا هَذَا وَفِي يَدِهِ عُرْجُونُ ابْنِ طَابٍ فَنَظَرَ فَرَأَى فِي قِبْلَةِ الْمَسْجِدِ نُخَامَةً فَأَقْبَلَ عَلَيْهَا فَحَتَّهَا بِالْعُرْجُونِ ثُمَّ قَالَ " أَيُّكُمْ يُحِبُّ أَنْ يُعْرِضَ اللَّهُ عَنْهُ بِوَجْهِهِ " . ثُمَّ قَالَ " إِنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا قَامَ يُصَلِّي فَإِنَّ اللَّهَ قِبَلَ وَجْهِهِ فَلاَ يَبْصُقَنَّ قِبَلَ وَجْهِهِ وَلاَ عَنْ يَمِينِهِ وَلْيَبْزُقْ عَنْ يَسَارِهِ تَحْتَ رِجْلِهِ الْيُسْرَى فَإِنْ عَجِلَتْ بِهِ بَادِرَةٌ فَلْيَقُلْ بِثَوْبِهِ هَكَذَا " . وَوَضَعَهُ عَلَى فِيهِ ثُمَّ دَلَكَهُ ثُمَّ قَالَ " أَرُونِي عَبِيرًا " . فَقَامَ فَتًى مِنَ الْحَىِّ يَشْتَدُّ إِلَى أَهْلِهِ فَجَاءَ بِخَلُوقٍ فِي رَاحَتِهِ فَأَخَذَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَهُ عَلَى رَأْسِ الْعُرْجُونِ ثُمَّ لَطَخَ بِهِ عَلَى أَثَرِ النُّخَامَةِ . قَالَ جَابِرٌ فَمِنْ هُنَاكَ جَعَلْتُمُ الْخَلُوقَ فِي مَسَاجِدِكُمْ .
Бизга Яҳё ибн ал-Фазл ас-Сижистоний, Ҳишом ибн Аммор ва Сулаймон ибн Абдурраҳмон ад-Димашқий шу ҳадисни ривоят қилишди — бу Яҳё ибн ал-Фазл ас-Сижистонийнинг лафзидир — улар дедилар: Бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Мужоҳид Абу Ҳазра Убодаибн ал-Валид ибн Убодаибн ас-Сомитдан ривоят қилди: Биз Жобир — яъни ибн Абдуллаҳ — нинг олдига келдик, у ўз масжидида эди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг шу масжидимизга келдилар, қўлларида ибн Тобнинг хурмо шохи бор эди. Қараб, масжиднинг қибласида балғам кўриб, унга юзландилар ва ўша шох билан уни қириб ташладилар. Сўнг дедилар: «Қайси бирингиз Аллаҳ ундан юзини ўгиришини хоҳлайди?» Сўнг дедилар: «Албатта сизлардан бирингиз намоз ўқишга турганида, Аллаҳ унинг юзи қаршисидадир. Бас у юзи қаршисига ҳам, ўнг томонига ҳам ҳаргиз тупурмасин, балки чап томонига, чап оёғи остига тупурсин. Агар шошилинч ҳолат туғилса, кийимига мана шундай қилсин». Ва уни оғзига қўйиб, сўнг ишқаладилар. Сўнг дедилар: «Менга хушбўй нарса келтиринглар». Шунда қабиладан бир йигит ўз аҳлига югуриб борди-да, ҳовучида халуқ (хушбўй модда) келтирди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни олиб, шохнинг учига суртдилар, сўнг балғам изи устига сурдилар. Жобир деди: Мана шу сабабдан сизлар масжидларингизга халуқ қўядиган бўлдингиз.