حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ الْفَضْلِ السِّجِسْتَانِيُّ، وَهِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، وَسُلَيْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدِّمَشْقِيَّانِ، بِهَذَا الْحَدِيثِ - وَهَذَا لَفْظُ يَحْيَى بْنِ الْفَضْلِ السِّجِسْتَانِيِّ - قَالُوا حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ مُجَاهِدٍ أَبُو حَزْرَةَ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الْوَلِيدِ بْنِ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ أَتَيْنَا جَابِرًا - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ اللَّهِ - وَهُوَ فِي مَسْجِدِهِ فَقَالَ أَتَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَسْجِدِنَا هَذَا وَفِي يَدِهِ عُرْجُونُ ابْنِ طَابٍ فَنَظَرَ فَرَأَى فِي قِبْلَةِ الْمَسْجِدِ نُخَامَةً فَأَقْبَلَ عَلَيْهَا فَحَتَّهَا بِالْعُرْجُونِ ثُمَّ قَالَ " أَيُّكُمْ يُحِبُّ أَنْ يُعْرِضَ اللَّهُ عَنْهُ بِوَجْهِهِ " . ثُمَّ قَالَ " إِنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا قَامَ يُصَلِّي فَإِنَّ اللَّهَ قِبَلَ وَجْهِهِ فَلاَ يَبْصُقَنَّ قِبَلَ وَجْهِهِ وَلاَ عَنْ يَمِينِهِ وَلْيَبْزُقْ عَنْ يَسَارِهِ تَحْتَ رِجْلِهِ الْيُسْرَى فَإِنْ عَجِلَتْ بِهِ بَادِرَةٌ فَلْيَقُلْ بِثَوْبِهِ هَكَذَا " . وَوَضَعَهُ عَلَى فِيهِ ثُمَّ دَلَكَهُ ثُمَّ قَالَ " أَرُونِي عَبِيرًا " . فَقَامَ فَتًى مِنَ الْحَىِّ يَشْتَدُّ إِلَى أَهْلِهِ فَجَاءَ بِخَلُوقٍ فِي رَاحَتِهِ فَأَخَذَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَهُ عَلَى رَأْسِ الْعُرْجُونِ ثُمَّ لَطَخَ بِهِ عَلَى أَثَرِ النُّخَامَةِ . قَالَ جَابِرٌ فَمِنْ هُنَاكَ جَعَلْتُمُ الْخَلُوقَ فِي مَسَاجِدِكُمْ .
Бизга Яҳё ибн ал-Фазл ас-Сижистоний, Ҳишом ибн Аммор ва Сулаймон ибн Абдурраҳмон ад-Димашқий шу ҳадисни ривоят қилишди — бу Яҳё ибн ал-Фазл ас-Сижистонийнинг лафзидир — улар дедилар: Бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Мужоҳид Абу Ҳазра Убодаибн ал-Валид ибн Убодаибн ас-Сомитдан ривоят қилди: Биз Жобир — яъни ибн Абдуллаҳ — нинг олдига келдик, у ўз масжидида эди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг шу масжидимизга келдилар, қўлларида ибн Тобнинг хурмо шохи бор эди. Қараб, масжиднинг қибласида балғам кўриб, унга юзландилар ва ўша шох билан уни қириб ташладилар. Сўнг дедилар: «Қайси бирингиз Аллаҳ ундан юзини ўгиришини хоҳлайди?» Сўнг дедилар: «Албатта сизлардан бирингиз намоз ўқишга турганида, Аллаҳ унинг юзи қаршисидадир. Бас у юзи қаршисига ҳам, ўнг томонига ҳам ҳаргиз тупурмасин, балки чап томонига, чап оёғи остига тупурсин. Агар шошилинч ҳолат туғилса, кийимига мана шундай қилсин». Ва уни оғзига қўйиб, сўнг ишқаладилар. Сўнг дедилар: «Менга хушбўй нарса келтиринглар». Шунда қабиладан бир йигит ўз аҳлига югуриб борди-да, ҳовучида халуқ (хушбўй модда) келтирди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни олиб, шохнинг учига суртдилар, сўнг балғам изи устига сурдилар. Жобир деди: Мана шу сабабдан сизлар масжидларингизга халуқ қўядиган бўлдингиз.