حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ بَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي رَأَى فِي قِبْلَةِ الْمَسْجِدِ نُخَامَةً، فَحَكَّهَا بِيَدِهِ، فَتَغَيَّظَ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا كَانَ فِي الصَّلاَةِ فَإِنَّ اللَّهَ حِيَالَ وَجْهِهِ، فَلاَ يَتَنَخَّمَنَّ حِيَالَ وَجْهِهِ فِي الصَّلاَةِ ".
Мусо ибн Исмоил, Жувайриядан, у Нофиъдан, у Абдуллаҳдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам намоз ўқиб турганларида, масжиднинг қибласида бир тупук (балғам) кўрдилар ва уни қўллари билан қириб ташлдилар ва ғазабландилар, сўнг: «Албатта сизлардан бирингиз намозда бўлганида, Аллаҳ унинг юзи қаршисида(дир); бас, намозда юзи қаршисига туфламасин» дедилар.