حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الأَشْقَرُ الرِّبَاطِيُّ، قال حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، قال حَدَّثَنَا مَرْزُوقٌ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ الشَّامِيُّ، قال حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الشَّامِ أَخْبَرَنَا ثَوْبَانُ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَصَابَ أَحَدَكُمُ الْحُمَّى فَإِنَّ الْحُمَّى قِطْعَةٌ مِنَ النَّارِ فَلْيُطْفِئْهَا عَنْهُ بِالْمَاءِ فَلْيَسْتَنْقِعْ نَهْرًا جَارِيًا لِيَسْتَقْبِلَ جَرْيَةَ الْمَاءِ فَيَقُولُ بِسْمِ اللَّهِ اللَّهُمَّ اشْفِ عَبْدَكَ وَصَدِّقْ رَسُولَكَ بَعْدَ صَلاَةِ الصُّبْحِ قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ فَلْيَغْتَمِسْ فِيهِ ثَلاَثَ غَمَسَاتٍ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ فَإِنْ لَمْ يَبْرَأْ فِي ثَلاَثٍ فَخَمْسٌ وَإِنْ لَمْ يَبْرَأْ فِي خَمْسٍ فَسَبْعٌ فَإِنْ لَمْ يَبْرَأْ فِي سَبْعٍ فَتِسْعٌ فَإِنَّهَا لاَ تَكَادُ تُجَاوِزُ تِسْعًا بِإِذْنِ اللَّهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ .
Бизга Аҳмад ибн Саид ал-Ашқар ар-Риботий ривоят қилди, у деди: бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у деди: бизга Марзуқ Абу Абдуллаҳ аш-Шомий ривоят қилди, у деди: бизга Саид — Шом аҳлидан бўлган бир киши — ривоят қилди, бизга Савбон Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар бердики, у: «Бирортангизни иситма тутса, албатта иситма дўзахнинг бир бўлагидир, бас, уни ўзидан сув билан ўчирсин; оқар дарёга, сув оқимига юзланиб тушсин ва Субҳ намозидан кейин, қуёш чиқишидан олдин: «Бисмиллаҳ, Аллаҳуммашфи абдака ва саддиқ расулака» (Аллаҳ номи билан. Эй Аллаҳ, бандангга шифо бер ва Расулингни тасдиқла), десин, сўнг унга уч кун давомида уч марта чўмсин; агар уч (кун)да тузалмаса, беш (кун); агар беш (кун)да тузалмаса, етти (кун); агар етти (кун)да тузалмаса, тўққиз (кун) қилсин, чунки у Аллаҳнинг изни билан тўққиздан ошмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир.