حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا سَلْمٌ الْعَلَوِيُّ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَجُلاً، دَخَلَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَيْهِ أَثَرُ صُفْرَةٍ - وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَلَّمَا يُوَاجِهُ رَجُلاً فِي وَجْهِهِ بِشَىْءٍ يَكْرَهُهُ - فَلَمَّا خَرَجَ قَالَ " لَوْ أَمَرْتُمْ هَذَا أَنْ يَغْسِلَ ذَا عَنْهُ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ سَلْمٌ لَيْسَ هُوَ عَلَوِيًّا كَانَ يُبْصِرُ فِي النُّجُومِ وَشَهِدَ عِنْدَ عَدِيِّ بْنِ أَرْطَاةَ عَلَى رُؤْيَةِ الْهِلاَلِ فَلَمْ يُجِزْ شَهَادَتَهُ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, бизга Салм ал-Алавий, Анасдан ривоят қилдики, бир киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига кирди, унинг устида сариқ (бўёқ) изи бор эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам камдан-кам ҳолда бир кишига юзига қарата у ёмон кўрадиган бирор нарсани айтарди. Қачон у (киши) чиқиб кетганида, у: «Агар бунга айтсангизлар, буни ўзидан ювиб ташласа (яхши бўларди)» деди. Абу Довуд деди: Салм алавий эмас эди; у юлдузларга қарар (мунажжимлик қилар) эди ва Адий ибн Артоа ҳузурида ҳилолни кўрганига гувоҳлик берди, лекин унинг гувоҳлиги қабул қилинмади.