حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو قَطَنٍ، أَخْبَرَنَا مُبَارَكٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مَا رَأَيْتُ رَجُلاً الْتَقَمَ أُذُنَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَيُنَحِّي رَأْسَهُ حَتَّى يَكُونَ الرَّجُلُ هُوَ الَّذِي يُنَحِّي رَأْسَهُ وَمَا رَأَيْتُ رَجُلاً أَخَذَ بِيَدِهِ فَتَرَكَ يَدَهُ حَتَّى يَكُونَ الرَّجُلُ هُوَ الَّذِي يَدَعُ يَدَهُ .
Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди, бизга Абу Қатан ривоят қилди, бизга Муборак, Собитдан, у Анасдан хабар берди, у деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қулоғига (яқинлашиб) гапирган бирор кишини кўрмадимки, у (Расулуллаҳ) ўша кишининг ўзи бошини олмагунча бошини олиб қўйган бўлса. Ва мен унинг қўлидан ушлаган бирор кишини кўрмадимки, у (киши) ўзи қўлини қўйиб юбормагунча унинг қўлини қўйиб юборган бўлса.