حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا مِسْعَرُ بْنُ كِدَامٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ - قَالَ مِسْعَرٌ أُرَاهُ مِنْ خُزَاعَةَ - لَيْتَنِي صَلَّيْتُ فَاسْتَرَحْتُ فَكَأَنَّهُمْ عَابُوا عَلَيْهِ ذَلِكَ فَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " يَا بِلاَلُ أَقِمِ الصَّلاَةَ أَرِحْنَا بِهَا " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Ийсо ибн Юнус ривоят қилди, бизга Мисъар ибн Кидом Амр ибн Муррадан, у Солим ибн Абул-Жаъддан ривоят қилди, у айтди: Бир киши — Мисъар: «Уни Хузоадан деб ўйлайман» деди — «Қанийди намоз ўқиб, роҳатлансам» деди. Гўё улар буни унга айб қилдилар. Шунда у: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Эй Билол, намозни қоим қил, унинг билан бизни роҳатлантир› деганини эшитдим» деди.