حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ عَبْدَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا سَمِعْتُمْ نُبَاحَ الْكِلاَبِ وَنَهِيقَ الْحُمُرِ بِاللَّيْلِ فَتَعَوَّذُوا بِاللَّهِ فَإِنَّهُنَّ يَرَيْنَ مَا لاَ تَرَوْنَ " .
Бизга Ҳаннод ибнус-Сарий ривоят қилди, Абдадан, у Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Ато ибн Ясордан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Кечаси итларнинг вовиллашини ва эшакларнинг ҳанграшини эшитсангиз, Аллаҳга паноҳ тиланглар, чунки улар сиз кўрмайдиган нарсани кўрадилар» деди.