حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أُسَامَةَ بْنِ الْهَادِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَبَرَّ الْبِرِّ صِلَةُ الْمَرْءِ أَهْلَ وُدِّ أَبِيهِ بَعْدَ أَنْ يُوَلِّيَ " .
Бизга Аҳмад ибн Мании ривоят қилди, бизга Абун Назр ривоят қилди, бизга Лайс ибн Саъд ривоят қилди, у Язид ибн Абдуллаҳ ибн Усома ибнул Ҳоддан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Албатта яхшиликнинг энг яхшиси — кишининг отаси вафот этганидан кейин унинг дўстларини (яхши кўрган кишиларини) силаси (риштасини улаши)дир».